OD EYJAFJALLAJÖKULL-A DO IGRE PRESTOLA

11/21/2017

Sećam se dobro tog 14. aprila 2010. godine, delovao je kao jedan sasvim običan dan. Toliko običan, da je jednu sasvim neobičnu zemlju učinio poznatom širom sveta. Od tog dana, zemlja vikinga na rubu Arktika sve više se spominje. Tog dana je Island izgleda odlučio da izađe iz anonimnosti i pokaže svetu šta sve ima i šta sve može. Bio je potreban jedan prirodni fenomen da bi nam se otvorile oči. Jeste, Island je jedna čudesna zemlja neverovatne prirode i hrabrih i vrednih ljudi. 

Tog običnog, ali iz sadašnje perspektive veoma značajnog dana, sada već čuveni vulkan, koji je nemoguće izgovoriti, izbacio je pepeo daleko u atmosferu i blokirao avio saobraćaj u severnoj i zapadnoj Evropi. Tih šest dana koliko je trajala opasnost po avio saobraćaj, 10 miliona putnika će dugo pamtiti. Bila je to najveća obustava avio saobraćaja od II svetskog rata. Mnogi su tada naučili njegovo izuzetno teško ime za izgovoriti – Eyjafjallajokull. 

Eyjafjallajokull

Da se razumemo, i pre tog dana je postojalo interesovanje za obilazak neverovatnih prirodnih atrakcija Islanda, ali sada se otvorila nova perpektiva za oporavak islandske privrede posle ekonomskog kraha 2008. godine. Očigledno je bila potrebna jedna vulkanska erupcija kako bi svet pogledao ka Islandu i ugledao novu turističku destinaciju. Veoma atraktivnu, moram priznati. 

Možda nisam merodavan, jer sam kao strastveni avanturista oduvek gajio simpatije prema tada “nedostižnom” Islandu. Jedan od razloga je bio i taj što je ova zemlja pre ekonomskog kraha bila toliko skupa, da su samo oni bogati i pomišljali da je posete. 

Bilo kako bilo, od te 2010. godine broj turista je u stalnom porastu. Poslednje dve-tri godine broj noćenja se popeo do te mere da sada islanđani ne znaju šta da rade sa tolikim silnim turistima. U međuvremenu, zemlja se potpuno oporavila od ekonomske krize, dobrim delom zahvaljujući turizmu. Projekcija posete za 2017. godinu je 2,4 miliona turista, što je 8 puta više od broja stanovnika ostrva vatre i leda. Tu naša priča dolazi do novog fenomena, poznatog serijala “Igra prestola” (Game of Thrones). Iako je ova serija za kojom je poludeo ceo svet, snimana i u Maroku, Severnoj Irskoj, Hrvatskoj i na Malti, nigde nije ostvarila toliki efekat na povećanju broja turističkih poseta kao na Islandu. Ljudi sada potpuno drugačije vide Island. Naravno, ima tu i negativnih efekata. Česti su i fanatici-obožavaoci serije koje interesuju samo lokacije gde je sniman serijal. Ipak, mnogi su se uverili u lepote ostrva vatre i leda upravo zahvaljujući serijalu “Igra prestola”. Po nekim procenama, ovaj poznati serijal je poslednje tri godine uticao na povećanje posete stranih turista za neverovatnih 20 – 30%. 

Jedna od lokacija Igre prestola – Thingvellir nacionalni park

Veliko je pitanje šta nas sve čeka sledeće godine. Nagli razvoj turizma je uticao i na velika kolebanja islandske krune, koja je od te nesretne 2008. do 2016. beležila stalni rast. Stiče se utisak da je turizam jedan od glavnih krivaca za kolebanja u kursu u 2017. godini. Bilo je nekoliko značajnih porasta i padova pa su se mnogi uplašili novog ekonomskog kraha. Ipak su rane sveže, a novi udari na ekonomiju kucaju na vrata. Zvuči neverovatno, porast prihoda od turizma i privrede, a postoji strah od nove ekonomske krize. Poslednjih godina je kruna toliko porasla da je ugrozila izvoz Islandske robe u druge države. Turističke usluge su za pet godina u nekim segmentima porasle i za 100%, ali i pored toga, trenutna tražnja je daleko veća od ponude. Island se popeo na sam vrh najskupljih turističkih destinacija na svetu. Ipak, takvo stanje nije održivo na duži period. Toga su svesni i sami islanđani pa uveliko smišljaju načine kako da “primire” razvoj turizma. Ono što najviše treba da zabrine su posledice koje donosi veliki broj turista, što na samu ekonomiju, životnu sredinu i na kraju način života na koji su islanđani navikli. Jedan od indikatora problema je taj da lokalno stanovništvo u velikoj meri “beži” u toku letnjih meseci kada je najveća poseta stranih turista. To ima dalekosežne posledice, posebno kada je reč o Reykjaviku. Glavni grad Islanda jeste glavna polazna tačka za posetioce, čime je opterećenje poslednjih godina postalo još veće. Nešto što možemo zamisliti samo na Balkanu se dešava i na ostrvu vatre i leda. Zbog pojačanog interesovanja turista, Reykjavik se poslednjih godina pretvorio u veliko gradilište. Stiče se utisak da se sve radi stihijski. Sve da bi se povećali kapaciteti za prijem još većeg broja turista.  Kao neko ko više od pet godina redovno posećuje Island, primetio sam da ovaj grad počinje da gubi dušu. Onaj Reykjavik koji je meni prirastao za srce nije više isti. Sada istorijsko jezgro grada “krase” kranovi i betonski kosturi budućih hotela.  

Pogled na novi izgled centra Reykjavika sa čuvenom crkvom Hallgrimskirkja

Postavlja se pitanje, da li posetioci koji odsedaju u Reykjaviku imaju uopšte pravu sliku o Islandu? Pretvorio se u grad turista, u grad koji gubi svoj identitet. Nešto što se već ranije dešavalo širom Evrope. 

Lično, nikada nisam gajio simpatije prema turama koje se organizuju sa bazom u Reykjaviku. Oduvek mi je bilo jasno da su osmišljene da bi tamo neko lakše i brže zaradio. Najgore od svega je što turisti ne dobiju pravu sliku o ovoj magičnoj zemlji. Sada je situacija još gora, jer je Reykjavik postao spavaonica za strane turiste. Gužve u gradu su sve veće, pa je pitanje koliko zaista možete uživati šetajući se pored poznatih atrakcija najsevernije prestonice na svetu. Turisti se utrkuju ko će pre da uhvati neki kadar za fotografisanje, a turoperatori opsedaju grad autobusima. Jasno je da turizam uzima danak. Ali da li je zaista bitno samo otići na čeitiri – pet dana da bi se fejsbukovskim žargonom rečeno “čekirali” na ovoj popularnoj destinaciji? Island je ipak daleko, daleko više od toga. Iako sadržaj atrakcija na jugozapadu zemlje možda može da zadovolji ukuse nekih turista, pravo i autentično iskustvo predstavlja obilazak celog kruga oko zemlje. Ovaj način putovanja nije nešto posebno smišljan, on se jednostavno desio. Toliko je atrakcija na celoj teritoriji Islanda da bi zaista bio veliki greh propustiti nešto. Glavna islandska saobraćajnica, ruta 1, spaja najveći broj značajnih atrakcija Islanda prateći mahom obalsku liniju, čineći tako pun krug oko zemlje. Ipak, pravi avanturisti zalaze još malo dalje kako bi uživali u prirodnim lepotama ove magične zemlje. 

Tako je nastala ideja o kružnoj turi za avanturiste sa prostora bivše nam Juge. U početku je sve to delovalo kao nemoguća misija. Ipak, magija koju Island definitivno ima, učinila je svoje. Za razliku od Reykjavika, na lokacijama koje prate kružnu rutu daleko je teže pronaći odgovarajući smeštaj po nazovimo to razumnoj ceni. Razumna cena kada su manje naseljena područja Islanda u pitanju ne postoji. Pored toga, kapaciteti objekata na ovoj ruti nisu veliki. Jednostavno nema mesta za veće grupe. E onda kreće utrkivanje za rezervaciju smeštaja, bar godinu dana pre putovanja. Tada je još moguće naći za islandske uslove podnošljivu cenu. Kasnije je to prosto nenormalno, ali tržište je jednostavno takvo. Ogromna tražnja nasuprot male ponude. Sve te razloge protiv pobedila je ljubav prema Islandu. Srećom, u celoj toj priči, imao sam podršku prijatelja i avanturista istomišljenika. Kocke su se sklopile, “most” ka prelepim pejzažima Islanda je izgrađen. 

Most između Amerike i Evrope

Sada sa ponosom mogu da kažem da i sa ovih prostora može da se ide po celom Islandu, onako avanturistički i sa ciljem da se upozna i istražuje ovo magično ostrvo na rubu Arktika. Manje grupe su garancija dobre avanture i lepog druženja. To je baš ono što je potrebno za jedan dobar “road trip”, ono što je idealno za obilazak Islanda. 

Guide For Me družina u Jokulsarlon laguni glečera  

Sada kada pomislim na sve ove godine od “pozdrava” onog teško izgovorivog vulkana pa sve do danas, jasno je da su evidentne promene u ovoj zemlji. Nešto je bolje, nešto nažalost nije. Ipak, utisak je da je baš taj vulkan prizvao sve te turiste da dođu na Island. Zato on zauzima posebno mesto u celoj ovoj priči. Da biste videli Eyjafjallajokull morate napustiti Reykjavik i uputiti se ka jugu zemlje. Kada ste već tamo, prelepe prirodne atrakcije se smenjuju kao na traci. Red vodopada, red vulkana, red crnih plaža, red glečera… Usput vas milim pogledima pozdravljaju prelepi islandski konji. Na klifovima pažnju privlače simpatične ptice Pafini, zaštitni znak Islanda. Dok se čovek osvesti, shvati da je jedini logičan način za posetu ovoj zemlji obilazak punog kruga. 

Pafin

Stiče se utisak da je od te 2010. godine i počela priča o jedinom logičnom, ispravnom i kako god želite, načinu za obilazak Islanda. Od tada se sve više ljudi odlučuje za pun krug, uglavnom u privatnoj režiji. Mnogi se odlučuju za kampovanja i spavanje u kolima jer je veoma teško pronaći povoljan smeštaj. Često su takva putovanja zadavale muke posetiocima. Uprkos tome, islandske vlasti nisu osmislile, ili pak nisu želele plan za izgradnju većih smeštajnih kapaciteta na udaljenim mestima po celoj zemlji. Tako nešto bi iziskivalo ozbiljnu strategiju sa planom selidbe stanovništva iz Reykjavika u manje sredine. Neko ipak mora uslužiti sve te silne turiste. Na taj način je Island ipak ostao netaknut, izuzev glavnog grada, naravno. Zato je i veći značaj kružne rute, jer nije to za svakoga izvodljivo. 

Dettifoss – najmoćniji vodopad Evrope

Island je pored navedonog postao svojevrsni fenomen u još jednoj sferi, filmskoj industriji. Zbog svog neobičnog izgleda koji podseća na drugu planetu, poslužio je kao model nekih udaljenih svetova i izmišljenih planeta u mnogim filmovima. Tako je došao red i na Igre prestola gde su scene snimane na različitim lokacijama po celom Islandu. Opet je priča o punom krugu neizbežna. 

Goddafoss vodopad (Vodopad bogova) – lokacija gde je snimana Igra prestola

Kada bi trebalo sumirati šta se sve može videti na Islandu, spisak bi bio poprilično dugačak. Često postavljeno pitanje je koliko je potrebno vremena za obilazak Islanda. To sve zavisi od toga da li pristajete da vidite samo atrakcije na i oko kružne rute 1, ili želite još malo da “zagrebete” i obiđete neke udaljenije i manje pristupačne lokacije. Sve u svemu kružna tura može sasvim lepo da se obiđe za nedelju dana, ali ono pravo iskustvo može da se doživi na putovanju od 15 – 20 dana. 

Uspon na Langjokull glečer specijalnim transporterom i istraživanje njegove unutrašnjosti

Pored svih pejzaža, vodopada, vulkana, glečera, plaža…, posebno mesto zauzima životinjski svet. Najčešće možete videti pafine, konje i ovce kojih ima na svakom koraku, kitove, foke, pa čak i arktičke lisice. Obilaskom poluostrva Saenfellsnes na pojedinim plažama možete videti foke koje se baškare na stenama koje izviruju iz hladnog okeana. Ovi simpatični sisari vole da poziraju znatiželjnim turistima. Imate prosto utisak kao da se nameštaju da ih što bolje fotografišete.

Foka na plaži poluostrva Snaefellsnes

Prosto je neverovatno šta se sve može videti na kružnoj ruti za samo nekoliko dana. Stiče se utisak da naš mozak ne može da primi toliku količinu informacija. Zato je Island destinacija koje se dugo sećate, o kojoj dugo pričate i kojoj se mnogi vraćaju. Svaki put kada prođem pored Eyjafjallajokulla, vulkana od čijeg imena vam zapinje jezik, setim se trenutka kada sam konačno odlučio da posetim Island. I tada sam znao da će me mistika i šarm ostrva vatre i leda osvojiti. Jedno je sigurno, Island je ta destinacija kojoj ću se uvek vraćati. 

Marko

Guide For Me

 

 

 

Komentari...