TURISTIČKE ATRAKCIJE – ŽRTVE SOPSTVENOG USPEHA

05/11/2018

Poslednjih decenija svedoci smo velikih promena na turističkom tržištu. Sve više su “moderne” prirodne atrakcije koje su nekim čudnim putevima dospele u žižu turističkog tržišta. Sada svi odjednom žele da idu baš tamo, kao da druga mesta na svetu ne postoje. Naravno, svet prati trendove, što je normalno, oduvek je tako bilo. Stiče se utisak da je drastično povećan broj ljudi koji se odlučuje da putuje, posebno na daleke egzotične destinacije, pa je pretnja za uništenje tih prirodnih bisera postala zabrinjavajuće velika. Odjednom se ljudi koji su zaduženi za upravljanje i očuvanje tih atrakcija suočavaju sa izazovima kako ih zaštiti. Turističko tržište je jedan otvoren sistem u kojem caruju ponuda i potražnja. Što je više potražnje, to je više turista, odnosno novaca,…velika sredstva se slivaju u lokalne, regionalne ili državne kase. Svi su srećni zbog uspeha…da li su? 

Svi se sećamo velikog filmskog hita “The Beach”, koji je otvorio oči mnogim zaljubljenicima u egzotične destinacije da posete Tajland i ostrva Phi Phi gde je sniman film. Tajland je zemlja neverovatnih prirodnih lepota, ali ipak, bilo je potrebno da jedan film pojača već dosta jako interesovanje turista za ovom egzotičnom zemljom. Vođeni utopističkim pogledom na beg od savremene urbane džungle, milioni turista žele da osete makar delić atmosfere iz filma, tj. pustu savršenu plažu, samo za njih. Epilog cele priče je da se baš ta čuvena plaža zatvara ovog juna na tri meseca, zbog najezde turista koji prete da unište staništa korala koji okružuju celo ostrvo Phi Phi Lee. 

 Poseta “Plaži” u Maya Bay-u bez prisustva turista 2014. godine

Na ovu nepopularnu meru lokalne vlasti su se odlučile zbog enormne posete turista poslednjih nekoliko godina. Dnevno je ovu plažu u Maya Bay-u posećivalo i do 10.000 turista, koji bi protutnjali preko belog peska, gurkajući se ko će uhvatiti bolji kadar za fotografisanje. A kadra naravno nema, jer vam svuda iskaču glave turista koji su kao i vi platili turu čamcem da istraže “Plažu” u nadi da će osetiti delić atmosfere iz čuvenog filma. To je jedna velika zabluda i opomena za sve upravljače zaštićenih prirodnih područja da se nešto mora učiniti kako bi se ograničio broj posetilaca. 

Slična priča se dogodila ove godine sa čuvenim ostrvom Boracay na Filipinima. Marketinški gledano, najlepše plaže Filipina na tom ostrvu biće zatvorene narednih šest meseci. Odluku je doneo lično predsednik, jer se po njegovim rečima ostrvo pretvorilo u “septičku jamu”. Činjenica je da upravljanje otpadnim vodama ovog ostrva nije regulisano tako da se zaštiti životna sredina. Naprotiv, sve otpadne vode idu direktno u more. Ko li je Boracay nazvao tropskim rajem? 

Boracay

Nažalost, sve više ćemo biti svedoci ovakvih poteza upravljača u nadi da se spase ono što se spasti može. 

Svedoci smo sličnih pretnji po prirodu i kada je Island u pitanju. Omiljenu Guide For Me destinaciju poslednjih godina turisti okupiraju u sve većem broju. Prošle godine se ta brojka popela na skoro 2.5 miliona posetilaca po sezoni, što nikada ranije nije bio slučaj. Kada uzmemo u obzir činjenicu da na ostrvu živi svega 350.000 ljudi, jasno je da preveliki broj turista može ozbiljno da utiče na stanje prirode ove zemlje. Svake godine primećujem sve veće gužve oko prirodnih atrakcija i posebno u Reykjaviku, koji se pretvorio u spavaonicu za posetioce iz svih krajeva sveta. 

Skogafoss vodopad, mart 2018.

Prvi primer restrikcije poseta je aktuelan od 2016. godine na crnoj plaži Solheimasandur. Jedno od slikanijih mesta na Islandu, olupina srebrnog američkog DC 3 aviona, privlači sve veći broj turista i ljubitelja fotografije. Nekada se do ovog aviona stizalo automobilom, ali je već dve godine na snazi zabrana zbog ugrožavanja vegetacije na ovom području. Zapravo, vlasnici zemljišta preko kojeg se stizalo do olupine, nisu više mogli da trpe svakodnevno “jurcanje” automobila preko crne plaže i niskog rastinja kojem je trebalo mnogo godina da iznikne iz crnog vulkanskog peska. Često se dešavalo da se neiskusni vozači zaglavljuju u crnom pesku što je bio alarm da se nešto mora preduzeti. Sada je potrebno pešačiti 4 km do aviona kako bi se uhvatio neki dobar kadar ili selfi ispred olupine. 

Olupina aviona na Solheimasandur plaži

Iako već nekoliko godina na Islandu najavljuju razne modele za ograničenje broja turista, ostaje da se vidi kako će to biti rešeno u godinama koje dolaze. Jedno je sigurno, svi navedeni primeri, kao i mnogi drugi u svetu, zahtevaju neka nova rešenja da ne bi došlo do degradacije prirodnih atrakcija. Zajedničko im je da su zbog svojih jedinstvenih sadržaja godinama privlačili sve veći broj turista i na taj način ugrozili sopstveno očuvanje. Tako su postali žrtve sopstvenog uspeha.

Komentari...